Жена

ЖЕНА 685

годило, али и он не прекорева Јову. Јова само чује, како нешто тихо говори матери о брњици.

Кад је сутра дан дошао мали Милан, да посети Јову, он му прича, како у општинској кући наредили, да месар мора метнути Мусп брњицу. И Муса сад има брњицу, увевана му уста, п не може више уједати. Па сад иде улицом оборене главе, и не гледа од срамоте ни пеету, ни човеку у очи.

Мали Јова је добро прошао. За неколико дана овдравио је. А нити му је мати што пребацила, нити отац. А право да вам кажем, он се непрестано бојао, да ће због те ствари бити и батина.

Сад само да прође још на миру у школи. Али га и учитељ не прекоре ни са једном речи, као да ништа није ни било. Само му рече: — А гле нашег Јове! Док си био болестан, знам, да ниси ништа научио, само ако ниси што заборавиог! Сад треба добро да павиш, па да нас стигнеш, јер ми нисмо дангубили.

Чуди се Јова, како је све прошло на миру, па је весео. А кад изађоше из школе, он и заборавио, какав је мегдан имао са Мусом Кесеџијом.

Х » »

Ишла деца из школе, мушка п женска заједно. И баш „неки велики зинзови заметнули кавгу. Почеше да забадају девојчице, и вичу им: — У женске је дугачка коса, а кратка памет! У женске је дугачка коса, а кратка памет! Па онда, ти зинзови мисле, да је женска коса зато дугачка да је вуку. И почеше их вући. __ Девојчице се већином разбегле, али неке неће. Мала Стана има дугачке, шиљасте нокте, па кад огребе, познаје се четрнаест дана траг. А мала Зора не може да ћути, па да командирате на њу сву цареву војску. Она се испружила на прстима, само да изгледа већа, и виче: — А у мушког је кратка коса, и кратка памет. Да зна сто пословица, свих би сто кавала, па макар је после пекли на ражњу. Малу Јованку зову у селу мудрица. Она се само надурила и каже: — Гори сте од чика Пантиног Мусе. Муса никад не дира слабије керове, само велике и јаке.