Жена

686 КРКЕ А

Вашто се ви, синови мајчини, не бијете са Светом ковачом, па да вам покаже, него сте нашли нас слабе.

У тој свађи и у тој галами и Јова је викао: У жене је дуга коса а кратка памет! — па је и он дограбпо Љубицу за курјуке и ударио је.

Иде Љубица кући уплакана п равбарушена. Кад.

прође шпроком улицом, стоји Јовина мати на вратима п чека свог Јову. После толиког времена био јој је Јова данас опет у школи, па га сад жељно изгледа!

— А шта ти плачеш, „Њубице, и што сп тако

рашчупана 2 — пита Евре мати. — Подемевао ми сеп ударио ме је и вукао ме је за косе Јова, — каже Љубица, па удари још у

јачи плач, и оде даље.

Спрота Јовина мати забринула се. Кад ето иде па школе Јовин друг, мали Милан. Он жури да стигне „Љубицу, и да је моли, да не тужи Јову ни њеним родитељима, ни учитељу, нити икоме.

Јовина мати га задржа. — А шта је то, Милане, било ва Љубицом 2

— Па ништа, стрина! — каже Милан.

— Како ништа2! Све ми је кавала „Бубица.

— Бога ми, ништа, — стаде се клети Милан. Мало смо викали девојкама: У жене је дугачка коса, а кратка памет! Па је и Јова мало продрмусао «Ђубицу за курјуке, и мало је ударио, а није бога ми било ништа друго.

— А што јој је оно викао и што ју је ударпог — пита Јовина мати.

— Па тако што је женско. Ми се девојкама нећемо да играмо, а оне се увек намећу, па мерамо да им оно вичемо. Ал ја вам кажем, стрина, није то ништа. Бога ми није! Неће Љубица пријавити Јову учитељу. Ја ћу већ њој казатп. да седи с миром. И одскакута Милан да стигне Љибицу.

Јовина мати уђе у кућу, јер јој дође срамота да стоји на улици, кад има таквог сина. А кад се Јова вратио из школе, потрча матери, да је пољуби у руку и да се мало мави на крилу њену. Јер је он више свега волео своју матер. Знао је, да му је она дала живот, знао је да се она највише мучила с њим п да

~