Жена

ЋЕНА 687

је на њеном крплу налазио савета и заштите. Но кад се данас приближио матери, она га и не погледа. — Матп, дошао сам па школе, — рече збуњено. Мати п опет окрете главу од њега. — Мати, кажи ми, молим те, шта сам ти урадпог Зашто се ти срдиш на мене2 — Шта си ми урадио — пита га мати етрого — Нагрдпо си ме и ударио си ме, па још питаш, шта си ми урадио.

Ја тебе нагрдио, ја тебе ударног! — узвикиу Јова зачуђено. — Кад! Мати му погледа строго у очи, и рече: -— Онда

си ме нагрдпо, када си мало час викао девојчицама, да је у жене дугачка коса а кратка памет. Јер то знаш добро, да сам и ја, твоја мати, жена. И онда сп ме ударио, када сп ударпо Љубицу, само вато што. је женско.

Јова постиђен обори очи. А мати продужи: Нисам до сада знала да си такав. Када си недавно бранио оно псетоод Мусе, ја сам мислила, а и твој отац је мислио, да је у тебе добро, мекано срце, па те је жао и кад псето страда. Нисмо ти онда ништа рекли, јер смо мислилп, да оно ниви урадио из несташлука, него из добра срца. А сада тек видим, да оно није било из добра срца. Није тебе ни онда било жао ни псета, него сп ушао у кавгу из несташлука, јер ти ето имаш срца да удариш слабу женску и да је наружиш. Не могу ти то лако опростити. Вар си могао п смео заборавити, да је жена п она, која те је родила, да је женско и сестра твоја, и да ћеш и ти једаред стати са женском пред олтар и требати да живиш с њоме читавог века и да јој будеш друг.

Јова је оборио очи и замислио се. Види да није лепо што је урадио. Али није могао сасвим равуметп,

да је баш матер увредио, кад је оно казао, и да је матер ударио кад је Љубицу ударио.

Мати му је на лицу прочитала шта мисли, па му рече: — 'Тако је, Јово, како ти ја кажем. Кад грдиш жену зато што је жена, онда и мене грдиш; а кад удариш женско, онда си и мене ударио. Промисли о том.

Онога дана није Јовпна мајка ништа говорила са,