Жена

692 ВЕНА

ској сам читао, да њу уопште није никако могуће упознати, и да се још није родио онај, који је уповнао женску душу. И ја сам некада дуго мислио о том питању, и нашао сам, да се сви ми уопште јако мењамо. Ко је још у младости толико сталожен, да га они силни догађаји у животу не могу да променуг Ако су ти догађаји крупни, они га често месе као тесто и дају његовој души други облик. Код женскиња је то у већој мери. Она је у младости много мање пзложена променама живота од мушког. Њу живот и догађаји још нису довољно смесили, па да таква може остати кад наиђу на њу нове прилике. Девојка се мења када постане жена, мења када по. стане мати, и биће да се утолико већма мења, што је мање спремна за то.

А има тога и код мушкога. Колико се њих на очиглед преобраве. Вар се један бекрија преобразпо у браку 2! Вар је један ватрени родољуб окануо се свега. кад је ваврискало први пут његово дете у колевци, те од тога доба заборавио све, бога и људе, и почео да згрће ћерци мираза, а сину ливаде и салаше 2 И зар је један небрпга почео у браку да води рачуна о свему, па и о народу своме7

Па зар ту није тешко бирати2 Кад би баш и погодили ко је какав, ко ће насигурно да погоди ко ће какав бити2

По мојим белешкама имам гомилу примера, којп доказују, како је тешко изабрати и упознати. Внао сам некада у Бечу некога Немца, којп је био ожењен Српкињом. Био је јако образован човек, који је живео некада у нашим крајевима и заљубио сеуту жену, управо девојку. Биле су несавлативе препреке, он је није могао узети и они су живели скоро десет година невенчани. Да би избегли оговарања познаника, он се преселио у Беч.

Кад сам их ја повнао, они су били венчани. Ако сам икада кога сажаљевао, сажаљевао сам њега. Није га баш тукла, али је јако морао да пази, кад ће проговорити реч. Кад се она разбесни, дохвати велики нож, вавитла га над колевком, у којој им је дете, па завришти: Проклети ШТвабо, заклаћу ти ово дете у ко-