Жена

ЋЕ НА 698

левци! Он бедник премире од страха, и чини све што она жели. У своме веку нивам видео страшније фурије.

И видите, тај човек је често плакло као мало дете и клео се, да боље жене од ње није било. То ву потврдили и други, који су је познавали. Била је таква, да су му завидели на њој. А он је сувним очима говорио: Десет година сам живео с том женом у једној кући, под једним кровом, изродио сам децу с њом, и ја нисам знао кога имам у кући. Држао сам да имам анђела, а онога дана кад сам се венчао, уверио сам се да имам ђавола. Још када сам стајао пред олтаром, осетио сам да ми се спрема нешто страховито. Осетио сам, да избија из ње дах пакла.

Одувек сам волео да проучавам људе, и покушавао сам да решим ту загонетку. Када је једном учинила, без икаква већа повода, страховит покор по кући говорио сам јој дуго, шта све причају о њој, п каква је била некада. Па гле шта сад ради!7 И молио је, да ми то протумачи.

Испрва је била намргођена, напослетку јој омекшале црте, заплака се п рече само толико: Не знам!

Сад ме није стало да решавам ту загонетку, али сам само хтео да покажем, како у извесним приликама није доста појести с некпм ни пет метарских центи соли, па да упознамо какав ће нам бити брачни друг.

Једна моја далека рођака, прошла је сасвим друкчије. Причала ми је, још док сам био деге. Она није ни видела пре венчања онога, коме је постала жена и живела је врло сретно. Када су дошли да је просе, а били су ив другог места, она је ушла у собу и унела ракију. Онда је више важила но данас она реч: „Нисам вила да вијам облаке, већ девојка да гледам преда се“. Нити су онда девојке кад се сврши верење, летеле пред матером и оцем ђувегији у наручја, него оца и матер и свекра у руку.

Кад је моја рођака унела ракију и послуживала, да сте је сместа убили не би била у стању да говори са младожењом о Шекспировом Ромеју и Јулији. Она није уопште могла да проговори ни реч, нити је подизала поглед са послужавника. Она младожењи није погледала у очи; није га никако видела.