Жена

ЖЕНА 695

ми ти момак, кад не знаш ни то, а хоћеш да ме уграбиш.“ Једпог вечера враћа се са својим малим братом Иваном с орања, хвата се већ сумрак, а опави је, где у другој улици стоји пред кућом. Ваустави кола на друму и каже брату: Причекај ту, сад ћу ја доћи“.

Зађе за друм, и дође до њене куће. Шта ћеш

ти ту садр пшта га. — „Хоћу да се разговарам с тобом“. „Је л' важног“ каже. „Важно је, хоћу да те питам: шта је с оним, што смо говорили2“ „Ја не знам, да смо ми што говорили“, каже она. „Е, гле сад, како си ваборавна. 'ТГа говорили смо: како би то било, да ја тебе уграбим“. Па јој онда каже, како би је волео п пазио је. Она се само смеје и каже: „Иди ти с Богом, ја сам ти већ казала, да ти ниси кадар мене уграбити.“ „Хоћеш ли ти мене чекати овде само два минута2“ пита је. „Чекаћу те“, каже она, „и три минута, али шта, ћемо јуначе, ако и онда ништа не буде!“ Он није ништа више казао, оде до друма, скочи па кола п викне брату: „Терај овамо.“ Дође до њене куће, гледа по улици, нема никога, а Милева још једнако стоји пред врати, гледа у небо, које баш поче да се осипа звездама. Скочи доле, огрне је дороцем и баци је у кола. Она се онда није бранила. __ Кад ју је одвезао кући тамо се срдила, плакала, је п искала се натраг. Каже: „Гром те убио, ти сп луд, не знаш ва шалу“. Али он ју је молио, паи мати његова, да их не срамоти, кад је већ тако учињено, и она се предала. Само је казала: „Кад је већ морало тако бити, бар да си ми казао раније, те да сам послала напред сукње, овако сам гола, а баба ми неће ништа дати“. „И не треба“, каже он „само кад ви ти ту“.

Првих дана су лепо живели, све до Божића. Крије он њу од свакога, а и она тражи, да још не дознају, где је, Кад дође Божић, онп све спремише епромашки, јер је код њих сиротиња. Она се онда заплаче п неће да руча. Каже: „Сад је код мог бабе прасе, па свакојаке ђаконије, мушкацоне, па бермет“. Он је љуби и тепа јој: „Ти сп моје прасе, ти моја