Жена

696 ВЕНА

мушкацона, ти мој бермет, ти мени сва сласт овог света“. Она се мало умири и ручала је. Кад дође мали Божић, Нова Година. она опет плаче. Каже: „Данас код мог бабе има још увек прасећа печења од Божића, затекла се бар глава ако ништа друго, па чак и гаров једе шунке и сарме на данашњи дан“. И опет он њојзи говори, да је не да ни за све прасеће главе овога света, али је више није могао умирити. Поче да га куне, што ју је уграбио, и кад би вече, побеже. Опазио је да хоће да побегне још док је била с ове стране врата, и могао ју је стићи. Но није хтео на вилу. Мислио је: „Нека јој Бог плати“.

Она оде оцу, а отац пријави жандарима да му је Обрен на силу одвукао кћер. Жандари су га испребијали, јер није хтео да призна, и ствар дође пред суд.

Бранилац је на суду изговорио лепу беседу о ускакању код Срба. Каже, да је код Срба у старије време било женско бев сваког права. Девојку нису питали, но је морала поћи ва оног, ког јој намениште старији. То је било насиље на срце девојачко, а свако насиље изазива отпор, револуцију. Девојка, се опирала редитељском насиљу тиме, што је одбегла за драгана, да не мора поћи за недрагог. Но то је давно било, сад се приповеда. Данас је доба ветропирства и лакомости. Данас одбегне девојка из моде, из непромишљености, из каприца, па кад се покаје, онда се пзговара да је била сила. Бива до душе, да девојка не каже одлучно: „Хоћу, дођи, увми ме, метни ме на кола невенчану и однеси меу мрак“. И која ће девојка рећи тор Она у смеју и шали каже: „Нећу“, а то је девојачко хоћу. Која девојка тако поступа, а тако је поступила Милева, та нема права да каже: „Нисам хтела.“ Девојка трезвена треба да, вна, да има ствари, с којима се она не сме шалити, ако се баш он и нашали.

Обренов бранплац говорпо је још дуго о том питању, па онда пређе чак и на Адама и Еву. Каже: · Има у свакој Библији, како је било с првим човеком. Он се кукавац није још нп пробудио био из оног тврдог сна, у који га је уљуљао Господ, кад се Ева већ упознала са вмијом,и шетала под оном јабуком,

,