Жена

ЖЕНА 151

( Приказивање вертепа.-.

На Божић, 1908. године, посетио сам у Каменици чика Јову Вмаја. То беше последњи Божић чика Јовин. Био је јако слаб и много је патио.

Тада сам први пут видео, како се чика Јова за тренутак озбиљно намргодио на децу. То је урадио. онај чика Јова, који је у оној страховитој и лепој песми, пзјавио своју љубав свеколикој српској деци. И та је љубав била искрена. — Када је већ његова, „Ружа“ ватворила очи за навек, он спави у мртвим очима њеним суву. Убриса ту сузу, п покуша да реши загонетку: што плаче тај њему тако мили мртвацг То је страховита, а уједно величанствено лепа мисао! Њему се чинило, да се мртва мајка заплака, што јој је на оном свету душа њена дознала, да ће чедо њено, њена мала Смиљка ускоро ва. њом у гроб, и с тога и њено мртво око проли сузу. А он нагађа даље:

„-А ти си рећи хтела: Кад Смиљку отме ноћ — Разумем, ох разумем! Ал' где ми је та моћ 2...

«

«

Он ту моћ налави. МИ када се његова слутња испунила и Смиља оде да потражи матер, од оно доба, чује у сну дечице своје глас: „Где год је Српче које, љуби га ради нас“.

„И читав врт се створи, У њему цвећа шар, И ја по врту ходим

И берем цвеће стар.

Па вијући умилним

У спомен Невен сплет, Чини ми с' ка' да грлим Цео будући свет.“

И тај се чика Јова намргодио на децу. Били су вертепаши. Деца су говорила без икаква смисла: о рођењу Хрпстовом, лупала ногом о патос,