Жена

20 ЖЕНА

на дан да руча, а још мање десет пута да вечера. Напротив! Они који трпају залогаје у уста на сребрним виљушкама, мање једу; слађе је кад човек нема увек шта би хтео.

А оно другог Како јој је страшно било дуго време. Како би радо рибала макар патос, само да јој је дозволио. Ал' је он није пуштао ни да прође кроз кујну. Прво да му не унесе на хаљинама кујнски мирис. А друго, он није узео куварицу.

Није јој дозвољавао да чита романе, јер тамо има често чудних лудорија. То није за жену, која хоће да остане исправна. Да тражи забаве, разоноде или какве дужности ван куће, није могла ни помислити. Та већ јеи папагај још првих недеља научио речи: Остани код куће! Нећемо никуд!

Давно је већ било, како је омразио пуницу. Он уђе једном у салон, где је папагај био сам. Тек је стао крај њега, а папагај закрешта гласом његове пунице: — Кашље ли јаког Па онда додаде: Кашље. ·

Он је разумео! И како га је то бол:ло. И кад је осетио самртни час, он би то пребацио својој жени, да га није угушио кашаљ.

У току година слушао је он и друге речи... Када га мало попусти кашаљ, и настане у соби мир — јер давно већ не знају шта ће једно другоме да кажу — закрешти папагај: јао моја мајко! или уздахне: О боже, боже! Он брзо гледауњуа она у лицу црвена као крв, обори главу. Он добро зна, да она није томе учила тицу, него су то речи, које јој у тешким часовима и нехотице прелазе преко усана. Некада га то разбеси да се зацени од кашља, а некада му је жао и почиње да га гризе савест. Али се брзо поврати. Не, не', зна он добро рачун њен и рачун њене матере. Они само чекају да он престане кашљати за навек.

У двадесет првој години њенога брака умрла јој је мати. Умрла је саломњена срца. И онда јо] је долазио још само брат њен, кога су они помагали, али се Ненаду чинило, да и он долази само зато, да развиди, докле ће он још кашљати.