Жена

ВЕНА 21

Е баш ће зато да кашље и даље. И кашљао је. Догрдило већ и папагају. У њему као да је живео осећај, да је на Филипинским острвима ипак друкчије, или бар да има нечега светлијег и пространијег од оног његовог затвора. Можда се иу њему будила чежња за нечим непознатим. Можда је и он осећао, да оно нису прави папагајски пољупци, које измењује са својом господарицом.

Догрдило дакле папагају. А чисто му је мило, када је долазио мајстор Сима да га зврцка по кљуну и да грди: Црвена тичија бестијо! Али већ одавна нема више ни мајстор Симе, јер кад је он почео да кашље, за три недеље дана није га више било.

Папагај је све чешће и чешће искао: Гив ми коњак! Гив ми шатрез! И толико је беснео, докле му нису дали. Онда му је бивало лакше.

Две године пре но што ће Ненад престати да кашље поче да пребацује жени, што тако много коњака даје папагају. Чисто и она заудара на то смрдљиво пиће... После му се учинило, да то не заударају само њене руке на коњак, него да мирис коњака или шатреса заудара и из њених усти. Осетио је и сам, да већ сувише дуго кашље и није јој рекао ништа.

Напослетку дође дан када је престао кашљати. Она виде пред собом отворен кавез; нека дивља страст плану у души њеној, али убрзо клону и врати се натраг у кавез, у коме је живео њен „Прити.“

Та за бога, сада већ и она кашље, а кашљуца помало и Прити, и ако су те шарене бестије са Филипина врло дуга века. Обојима је тешко, па да им одлахне, она се лаћа шатреса и коњака и „пола пије, пола тици даје“. Онда обоје креште и љубе се. Мора бити да у таким часовима узноси саму себе, јер је и тица научила да изговара реченицу: — Ја сам била исправна!

Признајмо, била је исправна!

— Амин! Гребостреј.

=