Жена

80 РРЕВОЕА и

и разговетније од мене казао. Па зар не видите, госпођо, да немам светије жеље, него да вас назовем мајком својом 2

Она се чисто узверила. Изгледаше ми, да не прима мој предлог радосно. А у ону која је седела близу ње, нисам још увек смео да погледам.

На прагу се појавила мала девојчица: јавља да је искипела чорба.

— Сад ћу ја, сад ћу.

Зар је икада било боље згоде да се моја будућа пуница мало уклони, али се она не миче.

Види се, хоће нешто да ми каже и то одмах. И отпочела је: — Ама забога, господине, ако сам добро разумела, ви то хоћете да узмете моју ћер 2!

— Добро сте разумели, госпођо... Теку овај мах паде ми поглед на ћер, а она је кршила руке.

ја сам очајно бранио своју ствар: почео сам да се хвалим. Истина, госпођица је још врло млада, али нисам баш ни ја престарио. И уверавах их, како сам се очувао у животу. И говорио сам, како се лепо слажу и наша занимања. Она учитељица, а и ја учитељ. Питања која су досад толико занимала мене и која су толико занимала њу...

— Ама молим вас, господине, зачу се и опет глас старе госпође.

ја сам се већ почео побојавати, да ће одговор гласити неповољно. Дрхтао сам од узбуђења. И да не би претрпео потпун пораз, јер сам осећао да ћу у том случају умрети, почех тражити згодну одступницу. Молим вас, госпођо, да се разумемо. Дозволите ми да изговорим. Не срдите се што вас

прекидам. ја сам вам изнео оно, што је у мото]

души утврђено, оно без чега је мој живот пропао, али ја не тражим да се ви и госпођица одлучите одмаха Видим да би било и неприродно. Изволите се распитати о мени; видим и сам да ме госпођица не познаје довољно и...

— Ама за бога господине, допустите и мени да се изговорим, рече стара госпођа тако одлучно, да сам на мах прекинуо.

— Ама за бога милога, господине, та моје је