Жена

| РА КУЛА 158

прима камату на новац, нити да прибира станарину и аренду, него сама засукује рукаве и цело лето на пољу по свом имању предњачи свима у раду. Не ради за то, да сама што више има, него да може народу што више учинити. Народ у месту и околини добро је познаје, воли и поштује, да кад само поред куће јој пролази, скида капу с главе и жели јој од својих живота дати века, да што дуже поживи и што више добра учини.

Њена доброчинства на широкој основи нико до данас није наткрилио и тешко их је свију набројити. Да наведем само нека. Сазидала је зграду за основну школу у Лешници за 25 хиљада динара. Обновила је цркву у Лешници са 15 хиљада динара. Друштву Светога Саве поклонила је 1000 динара, друштву Кнегиње Љубице 500 динара, гимназији у Шапцу 2000 динара. На гласо анексији Босне и Херцеговине дала је 500 динара на ратне сврхе.

Из дана у дан гладне нахрани, жедне напоји, наге одене, а сваког странца прима у дом. Њена је кућа сваком отворена. Путнике из далека уме царски да угости и још да им намирнице за пут спреми.

И ово довде било би доста. Али сваки дан у животу ове Сиротињске Мајке доноси нова добра.

Једнога лепога дана предала је новчаном заводу 100.000 динара као фонд, одакле ће се давати плаћа сиротињском лечнику. Назидала му је у Лешници стан за 15.000 динара, у ком ће становати и

ечити бесплатно сву сиротињу. И овај човекољубни посао лечник је већ отпочео и за живота њена прима плаћу од ње саме, а по смрти њеној примаће тек из фонда од 100.000 динара. Уз то све даје ова племенита рука сиротињи годишње још за 1000 динара лекова.

Овака дела сама се хвале. Та племенита душа као да није рођена на овој грешној кори земаљској, него као да је сишла са неких виших светова, да нас поучи, какви треба да су људи.

Име јој је Стака М. Пејић, зову је Стака Милосављевица, а најкраће и најслађе. Сиротињска

Мајка. Живела до крајњих граница живота на ово-