Жена

156 | ЖЕНА

јер би иначе то била увреда. И причао је из његовог младог доба, како је неко у Темишвару на балу ћушио спахинску кћер, јер је бирала играче, и није хтела да игра са сваким.

Отац се на то насмејао и говорио, како су прошла она стара златна времена када је било више играча него играчица. Данас смо близу ономе добу када ће девојке ћушати младиће што неће никако да играју, а завлаче се у дворану где се пије и банчи. Затим ме је отац као бајаги тешио, да ипак не ћу остати без играча, јер ће он покупити око свога стола младиће, частиће их добрим црним вином, па ће од времена на време шиљати једног по једног у дворану да види шта радим и како се провађам. Нада се, да ће бар сваки трећи разумети шта му ваља том приликом учинити, и да ћу се ипак наиграти.

ја сам се као бајаги дурила на те шале, али су ми оне биле угодне да могу прикрити своју радост што ћу ићи на бал.

Мени су све једнако биле у ушима речи моје старије другарице, која је лане већ уживала ту велику девојачку срећу. Она није могла довољчо да исприча и опише све балске чари. По њеном опису био је то прави рај. Дворану испуњавају оштри и заношљиви мириси свакојаких парфина и цвећа, а зрак је уз то испуњен паром, која долази из врелих груди и раздраганих срдаца. То је неки надземни зрак који опија и занаша; у оном простору сваки је и млађи и лепши и духовитији; сви осећају као да су у небу.

Морам признати, да ми се на балу није онако допало као што сам очекивала. Они заносни мириси и онај дах, који је излазио из раздраганих срдаца, није ме особито занео А још сам мање могла искусити да су у средини тих мириса и заноса били младићи особито духовити. Мени су долазили и сувише свакидашњи и сви су од прилике говорили једно и исто. ·

Ипак је један господин издвојио се од других и завладао мојом успоменом. Самном је играо само