Жена

ВЕНА 155

Зашто се нисам удала% () (Приповетка).

Навршила сам 18. годину, када ми је некога дана дотрчала млађа сестра и дошанула: водиће те на бал.

— Од куда знаш 2

— Чула сам из друге собе како мати и отац разговарају. Мати је наваљивала и говорила да је време, а отац је попустио.

Осетила сам како ми удара у образ румен. Поред бала поче ми се вртети по глави мисао о удаји. Можда зато, што сам била уверена, да је д-војка за то да се уда. А кад је већ за удају, онда је воде на бал.

Онога дана био је код нас на ручку и деда. И већ на почетку повела се реч о моме првоме балу. Доста су се самном исмевали, отац је називао бал: велики вашар, где се изводе девојке, које су на удају, и причао је како је много згоднији обичај, што га је он гледао у крашовској жупанији. Тамо су се многи наши покатоличили, изврнули су и језик доста, и у њих је овај обичај: Када девојка од расте на удају, посаде је у велика расточена, војуска кола. Седи на шареном сандуку, у коме је њена прћија, а најлепши накити и одело поређани су уз лотре. Волови су окићени шареним пантљикама, а проводаџија, обично какав рођак, гони кола кроз село и виче: — Ево колка и два волка, иу колка лепа девојка; ћал је добра и предобра; ћал је лепа и прелепа и т. д. Који желе да учествују у утакмици, јављају се На нејинај кући. Тим начином даје се на глас да је девојка и зрела и спремна за удају. И онда отпада бал, који стаје толико новаца.

Ја сам стидљиво погледала у земљу и ћутала, а било ми је ипак мило што ћу ићи на бал, па ма шта говорили. Деда ме је озбиљно саветовао да не будем горда и да играм са сваким. Не морам играти сваку игру, али кад отпочнем коју игру и играм с једним, онда морам играти са сваким ко ме замоли,