Жена

ЖЕНА 115

О, отаџбино, зар ти тако плаћа

твој син за љубав и плодове твоје, за колијевку и гробове браћа 2

У црној нужди оставља те, ево,

да срамно гинеш без мишке јунака;

где ти је твој син твоју песму певдб,

да јечиш од сад од туђих будака.

И наша душа са тог је крвава; ал болној мајци нашто наших јада 2 Синова треба она и жртава.

Не попуштајмо никоме ни стопе!“

У другој сличној песми: „Опроштајна песма птицама, селицама“. На почетку пита:

„Селице тице, куда тако журно 2 Удов ће без вас занемети врт.

Вас мами небо топло и азурно,

а на наше је тмасти облак јурно,

и маглом прља дом ваш, горски рт.

с

У средини завиди им што се селе:

„О, благо вама, ви крилати друзи, слободан, ведар, насмејан је Југ.

А наше стрехе сад кисну у тузи; што за вам оста, по локвама пузи, о сунцу сни — а час ноћи је дуг.“

А на крају задржава их да не иду: „Селице тице, не летите даље! Хладан је ово, ал родни је крај. Он сузе своје за храну вам шаље и срце топло испод худе хаље,

и обећава један светли мај.“

Но има још доста тога. При крају на страни 69. има доста добра песма „Мудријаши“. Ту исмева песник оне који критикују све, куде све што је наше, виде само свуда гади јад, а не изнесу ни једне лепе стране, Из те песме доносимо карактеристистике ради само ове редове:

„Чела зборана, мрк, љутит и забринут,

мисли, планова пун вазда ко шипков плод,

не да живоме проћ', бујно му тече реч; куди све што је наше — он.