Жена

116 ПО НА

Српска жена је гад, говедо српско: скот,

српски министар: тат, Синђелић: варвар луд,

српска просвета: ич, Србину треба -— бич; сви смо: Цигани — разма он.

Тако чергће он. Улицом, уза сто, у клуб улази с тим, раструје сваки збор, свуда оставља траг, погани, лепи све,

— гнусни, балави, голи пуж,“

Но одмах за овом песмом долази друга „Војводино стара зар ти немаш стида“ 2 У осам дугачких одељака изнео је песник све ружно и гадно и стидно, што се о једном народу и крају може рећи, а нигде ни један зрачак светлости. Или зар то, што песник изузима себе и своје најближе на крају и пева: Како задња два. три добра сина Војводине боли њена пропаст и срамота.

Ево да донесемо само први одељак те прве песме:

„Навукла си тешку, неукусну свилу, натукла си шешир са седам детлића, ијујучеш, танцаш на пандурском крилу, подбулих очију од штрике и пића.

Циган те голица, у лик ти се цери, дукате ти с врата у егеде скида,

чикоши ти љубе и одводе ћери,

— Војводино стара, зар ти немаш стида2“

Чисто ми изгледа да писац стоји под утиском једне песме што ју је испевао један немачки песник. кад је на почетку прошлога века лежала Немачка под ногама Наполеона и који се сваки одељак свршавао са речима:“

Решвећапа, Оешвећапа, ртеПе РОтпе!

'Из свију песама, што се односе на Војводину, види се јасно. да писац не познаје ни Војводину ни улоге коју је она играла пре. ни улоге коју игра данас, ни улогу која ће јој допасти у будућности. Но песник се нада. На другој страни, и када пева Србији, он не пева само о Лазару и Душану и Вожду и светом Сави и Доситеју, него има: и овака строфа: 87) ; ПН БАРЕ

„да вишњев топом: Матија, Милош, Вук, Михајло, Ристић, Книћанин, Светозар, · Таушановић, Слободан, Богдан, Петровић, Бранислав, Божа, Цвијић.“