Жена

МЕ ЕРИК И

Као што се види: Слободан, Богдан, Петровић, Бранислав, Божа, Цвијић. Има ту имена противу којих не би мо-_ гао човек ништа да каже, али ипак где је реч о будућности Српства, о Св. Сави, Вожду и Доситеју, можда би песник ипак боље учинио, да није ту помешао и неке своје бивше па можда и будуће критичаре.

Изгледа да је навода, цитирања пета и сувише, Има и неколико бољих песама у овој збирци или боље рећи: те би песме управо биле добре, да нису у овој збирци, где једна песма другој помало очи кљује. Најмање може бити да из ових родољубивих песама црпе омладина неки политички програм. Или да нађе јасно дефинисање нове идеје водиље, модерне српске тежње и т. д.

Када је Скерлић прочитао по неку од. тих песама, могло му је изгледати као да у један или други мах чује кликтање орла, али овако у цело опажа се да томе орлу врло често малаксавају. крила и да очи његове нису довољно јаке да пробију маглушину.

Има у Летопису из 1908. год. књига 247. на страни 68. од писца поменутих песама и једна, у којој има и ових стихова“

Бадава ја се кврчим ту,

и тражим тебе, тебе оче!

На штиту том ми очи мру, падају с њег, кб танад с плоче.

Бадава ме узвино ум

и машта бескрајности близу,

да репатица чујем шум

и косе купам у сунаца гримизу:

Преслаб сам. као Икарос;

не могу пробит: застор тајни,

кб стакло крилма луди се,

што би у дан да продре сјајни.

И све ми тешњи, тешњи свод, | И већ ми теме стиска, мрска;

кб лав заробљен, куда год гледнем, свуд шипка тврда, дрска.

Зар нигде зрачка, нигде зар, кудан бих тамо часком вирно 2 О бедан ли је земљин цар, што гнездо своје сруши мирно,