Жена

НО МА ЕЕ А

што сунцу срћућ' поста слеп, што уско разби тле под собом, читав у срцу свет, кб цреп,

да вечне лутње буде робом !

После оваког расположаја, који као да и сувише често наилази на песника, било би добро да је песник у збирци пажљиво прорешетао песме, од којих је хтео да сачини родољубиву збирку. Тр —а.

о о брак,

јер у том питању живимо у мраку. (Озбиљно ћеретање.) Од непознатог писца.

Позната је пословица: — Лакше је стећи, но очувати. Ту пословицу употребљујемо, када је реч о земном благу. Ако се о имању стално не бринемо, хоће да се полако истопи као груда снега и нестане. А већ ко лакомислено рукује имањем и расипа га,у брзо ће бити готов.

У овом правцу учимо и малу децу у основној школи. Али та наука не важи само за земно благо. У далеко већој мери важи то, кад је реч о браку, о Оној љубави, о симпатији, које смо унели у брак. Већини изгледа да је то нешто стално и трајно. Кад ју је већ једаред освојио, он мисли сад је већ његова кроз цео век. А она, кад га је већ једаред привукла за собом, мисли да је задаћа решена. Када им свештеник у цркви веже руке, као да је све везано до смрти. Но онајдушевни капитал, који се уноси у брак, она узајамна наклоност, то је врло нежна ствар. Није то као укувано и ушећерисано воће, када се завеже и остави на полицу, да му после тога не треба никакве бриге. То је пламен, који се полако гаси ако га не негујемо.

Поједу заједно неколико бомбона и посластица, изменили неколико шала и осмеја, па већ виде да се слажу. И њихова околина говори: слажу се! Али када у заједници поједу неколико десетина фуруна