Жена

ЕКОНОА · 901

пролазе, и то баш у добу, које је најважније и најкритичније по њихово развиће. Из школске деце развијају се доцнији чланови друштвене заједнице. Уграст школске деце представља најважнији териод у развилику човека. У том добу најлакше је повољно утицати на телесно и умно развиће. Тај пак утицај треба да се креће у правцу стварања слободних и издржљивих, корисних и здравих чланова друштвене заједнице. То старање долази у задатак школској хигијени. Због тога је школска хигијена првенствено друштвена потреба. Искуства, која су добили културни народи по овој ствари, најречитије говоре за школску хигијену. Јер само сталан хигијенско-медицински надзор над децом још из њихова детињства може да спречи многе недаће и да отклони многу беду. Задатке школске хигијене приводе у стварност нарочито школовани за то школски лекари. Искуства ових лекара раширила су лекарска знања о етиологији болести. „Узрок за оболевање треба тражити поглавито у неповољним кућевним односима, у неповољној исхрани, недовољној нези, рђавим односима стана. У много случајева није само сиромаштина родитеља проузроковач оболевања, него и незнање и оскудица осећања дужности, да се брину о деци. Ово недовољно осећање дужности даје се познати по недовољној чистоти и по стању хаљина. Има деце, која долазе без доручка у школу, не што су средства за доручак недостајала, него да је мати и сувише немарљива, да устане и да доручак спреми. Случајеви, да не пође за руком, да се деца стално од вашију ослободе, јер недостаје кућевна сарадња, и сувише су чести“. А то не само код нас. (Види извештај берлинских школ. лекара за 1906. г.) По том извештају од 29622 детета било је под сталним надзором лекара 823. Понајглавније болести су биле, очне болести 6652 случаја, телесна слабост 3801: ушне болести 3001, срчане болести 2195, носне и грлене болести 2107, крива кичма 1920, киле 1512, туберкулоза плућа 1286, нервне болести 1218, шј

фулоза 1056, недовољно духовно развиће 67. беду