Жена

214 ЕН А

Али ви, који живите у непосредној близпни са ширим масама народним, интелигенција која мора да живи на земјђи својој, у близини села и на самом селу, са народом, није ње ако живи одвојено од њега, не обапрући се на његове потребе, а гледајући на: њега само као на радну снагу.

· Кад би та интелигенција, која живи у народу и од њега. мало више долавила у додир са њим, мало се више њиме бавила, мало га више волела и старала се да га научи да живи као човек, била би и сама собом задовољнија, те не би морала непрестано

да се тужи како је живот по мањим местима тежак |

и како ву јој вечери дуге и празне.

Има пуно лепих послова, које бисте ви што живите у непосредној близини с народом, у друштву с вашим људима или и саме, могле ревносно отправљати, на задовољство своје, а у корист српског народа.

Ова честита установа, српска народна женска читаоница „Посестрима“, чији сам вечерас гост, на делу је показала да је схватила и разумела потребе народа нашег.

Поздрављајући њен досадашњи рад, ја јој желим од срца да у овом корисном и народносном правцу продужи и даље делатп, ширећи све више делокруг свога рада, чиме ће још више задужити српски народ.

У дуге зимске вечери, кад нико на селу и по ратарским крајевима вароши нема велика посла, могло би по неколико госпођа да отворе сваке зиме у своме крају аналфабетске течаје, који би трајали по неколико зимских месеци, а за које време би училе одрасле сељанке и сељаке читању, писању, рачунању, чувању вере, морала и имена српског, упознавајући их истовремено са најважнијим моментима из историје српског народа, које треба сваки Србин да познаје.

Других неколико жена и девојака могле би у те исте зимске месеце, одвојено у друго учионици школској, да искупе други део својих суграђана, младих и старих, женских и мушких, те да им по реду, свако

вече друга, рецимо од 7—-9 сати читају и објашњавају ствари из наше литературе и преведене из туђих литература, ствари које треба сваки човек да по-

ПР"