Жена

ЋЕ МА

Професор ме дуго гледро,

— Ал не одвећ умиљато Па ми рече: Слушај дете, · Прво народ, после злато. Трећа песма! Под њом стоји И лист, и број, па и страна, Где је била наштампана

У књижевним новинама. Сећам је се! Па и тога,

Да ми бабо рек'о био:

На сваком се реду ВИДИ, . Да то ниси осетио.

Можда ће ти памет доћи, још си јако зелен, сине. Ал" највећма оног кривим, Ко то стрпа у новине!

Гле и ова! Ту сам спев:о Како мишљах да се збило, Па тек видех, како ме је Уверење преварило.

Ту сам пево мојој вили,

А била ми толко мила,

Од када ми и доказе

Своје пажње поклонила. Послала ме из сред друштва, По лепезу дому своме,

А то беше извор среће Срцу моме млађаноме. Видех јасно, да јој душа Моју душу себи зове,

Да јој недра миљем плове И све сложих у стихове. Тако схватих, да ме шаље Ко љубљеног свога створа, Да потрчим и донесем Златан пехар са дна мора. Доцније ми јасно поста, Црна тајна њена жара, Одасла ме да се с другим Слободније разговара.