Жена

ЖЕНА 265

Није било ни пепела, "А не плама или жара,

Нег ме посла што сам био Трећи точак у чезама. Болело ме то сазнање, Ал) сам од тад на опрезу, Кад ме ма у којој стварм, Опет шаљу по лепезу.

· Из плеснива завежљаја Двадесет је тих песама,

И данас су на огњишту Засветлиле посред плама. Па опет ме нешто такну, јел) могуће да ме. жао2

И на место оних многих _ Сад сам ову испевао.

Мирко.

у „

Упоноћи

Шта то кроз ноћ шушти2 Да л' ројеви снова Из чаробног света путују до људи;

Ил' грижа савести од много векова Проба, да ли може правду да разбуди2 Не, црнина мрака од некуд далеко, Пошкропљена влагом свуд по зраку роси И мирише чудно као да је неко

Мирисе из раја прос'о јој по коси.

А по земљи умор на лагани крили Слеће, да умори страст у свакој мрви, Кб кад самрт кобна на трошни носили Успављује мртве у рана и крви.

Кб одузет болник без воље, у миру

И природа цела отпустила главу: Болови јој трну, жеље изумиру;

А по троми груди ноћ обвија јаву.

Занемио живот. И сан престб снити, Тишина га света некуда однела;