Жена

284 ВЕНА

све више разгрева. Можемо већ да укажемо на велик број српских књижевница, уметница, женских чиновника и уопће јавних радница.

Домаћи жижак, који је Војвођанка запалила, дао је и снажнија одсјаја на странама, где је било потребе. Кад се створила висина душевне и умне образованости у Србији и Црној Гори, Војвођанка и Војводина им је позајмила своје синове: Доситија Обрадовића, Димитрија Давидовића, Јована Хаџића, Атанасија Николића, Јована Стерију Поповића, Димитрију Исајловића, Милана Миловука, Глишу Возаровића, Јована Гавриловића, Др. Јована Стејића, Катарину Ивановићеву, Корнелија Станковића, Симу Милутиновића, проту Милана Костића, Николу Вукићевића, Јована Ђорђевића, Ђуру Даничића, Јована Бошковића, Ђуру Јакшића, Др. Милана ЈовановићаМорског, Стевана Каћанског, Др. Милана јовановића Батута и још многе друге дичне и заслужне синове и кћери своје, многе књижевнике, професоре, учитеље и учитељице. За овај и оваки дар и позајмицу никад се није Војвођанка покајала.

И данас Шумадинка и Црногорка радо узима Војвођанку за снаху.

А

бут ТУЂЕ МИСЛИ.

Више поштујемо прашину са улице, која је мало позлаћена, него што поштујемо злато, које је мало прашњаво Ж

Ко све друге око себе хоће да направи мале, то није

велики човек. ж

Ако хоћеш малим људима да се допаднеш, мораш

бити мали. ж

И мала звона звоне.

Говорити паметно тешко је, паметно ћутати је још теже, ж У колима највише шкрипи онај точак, који је најгори.