Жена

АЕ БОА и 8301

Џа то ми управ славимо десетогодишњицу председниковања госпођиног, а не десетогодишњицу наше задруге, рече поштарка жучно.

Ал' није помогло. Него изабраше одбор од 8 чланице, међу њима је председница, а тај ће одбор у договору са г. бележником и другим саветујућим члановима пмати права да удесп све појединости за. ту велику свечаност.

__И сад је све ишло врло брво и глатко. Наредили су да се доведе војена мувика, па онда да се позову на банкет силна господа п госпође,.а сви да добију почасну, (бесплатну) карту.

— Ама за бога, завриска госпођа попадија, не траже то господа п госпође од нас. Не траже ни војену музику, још мање им треба нат ручак. Знају они добро, да ће то ићи па добротворне касе, п из онога што је намењено сиротињи.

Председница се осече: — Молим вас, оставите то мени! Ја знам ред. Десет година смо просиле, сад о светковпни нема прошње. Сад треба једаред отворити кесу п бити галантан. Зпате шта се каже: Бива кад год и у паклу вашар.

— Ја мислим 6'ло би природније, прену госпођа поштарка, да госпођа председница у својој кући приреди ручак.

Председница скочи као да су је Кушила, па онда рече само толико: Добро је! — После 14 дана преместише госпођу поштарку далеко оданде.

Сад је ишло још лакше. УКупанија је зидала среску болницу и позвала п добротворну вадругу да учини са своје стране што може. 'Те је седнице до-· шла госпођа председница сва у белој свили, А бележипк је шаптао: Сад ил' никад! Овде треба да се покажемо ми, па да се рачуна и в нама. Један саветник предложи 8 хиљаде круна, скоро све што су још имале. Други саветници су помогли.

— Шта ће казати скупштина 2 — упита попадија взапрепашћено. — Оставите ви скупштину мени — велп бел

нитој цели2