Жена

270 ВЕРА

онима који су сами за то кровп. Не, врло често видимо. да је добро онима који ву најмање заслужили

и обратно, те зато нико нема права да се 9 РА“ :

бољим што је живот био спрам њега бољп, те је био у могућности да учини мало добра онима, који су несрећни без своје кривице. р

Исто тако ни једна жена не треба да сметне с ума да сви људи пмају сличних жеља п животних потреба, да би сваки, па и онај најбеднији, умео уживати у добру кад би га пмао, као п да тешко сноси своје зло. Због тога је врло ружно кад се чује да жена којој је добро у животу, каже при помагању потребитих добро је то ва њих, "овољно је то њима! То је добро само у толико, што им је боље с тим. но пначе и то им је довољно само у толико, што она није у стању више да им учини, а не зато што су бедни и несрећни нека нижа бића од ње, те не би имали права да желе и воле оно исто што и она. И највеће добро дело пропраћепо тим ружним рефреном, који се на жалост доста често чује, престаје због твога бича, пззблино“ лето.

Уошште жена треба све што чпни, сваки и нај-

мањи и најобичнији поступак свој да оплемени и да

га задахне лепим, тако да се нико никад не осети од ње уипжен п несрећан. Једном речи из ње целе, из свег њеног бића, треба да се шири нешто. лепо, добро и топло и да на тај начин буде добро од ње свакоме ко јој се приближи.

У- све, што ради она, треба да унесе много срца п памети, много умешности, разумевања, и знања, јер ће само тако делање бити од користи њеној породици, друштву у коме живи п народу чија је кћи.

Али за све то није довољно само хтети, већ треба и моћи и умети. Да одговори свпма тим потребама. свима својим дужностима, жена мора бити добро п васпитана и образована. Она мора корачати напред, упоредо с временом у коме живи. Што је било доста, нашим мајкама, није више довољно нама, а што је нама довољно, неће бпти доста нашим кћерпима.

Међутим велика већина Српкиња, данас како стоје по свима српским земљама, пвузимајући само

~