Жена

ЋЕ НА 211

донекле Србију, нису ни близу довољно спремне да. одговоре свима својим дужностима матере, супруге,. грађанке и Српкиње. Уошште узевши наш се женски свет. мало стварно образује, мало просвећује. Још увек у нашем друштву постоји | погрешна предрасуда, да је стварно обравовање потребно само онима, којима оно треба да донесе материјалне користи, само као нешто помоћу чега се варађује насушвп хлеб. Врло често се у српском друштву чује, да имућни, па чак и средње ситупрани људи говоре, да су они довољно обигурали материјално своје кћери и да оне немају рашта да пду у школу, пошто оне: о да буду само добре домаћице.

Због тога, што се тако мисли и ради,и иде српском народу рђаво свуда, на свима линијама. У Боснп, Херцеговини, Старој Србији, Маћедонији, ЈДрној Гори и Далмацији жена се уопште не образује, те се не може ни говорити о каквом добром или рђав>м правцу обравовања женскиња у тим крајевима. У Србији се у том погледу, Богу хвала, од двадесетак година на овамо знатно коракнуло напред. Данас већ и сиромах и богат подједнако осећају потребу да образују своју децу и мушку и женску. И специјално се обраћа пажња на средњешколско обравовање, т. 1 минимум од онога што је сваком људском створењу потребно да вна, да би разумео живот. Данас већ видимо, да се у "Србији гледа на обравовање као на једну животну потребу, која је корисна и потребна. и на коју има права сваки човек, сиромах п богат, као што сваки има права да га сунце греје, права на употребу ваздуха и воде. И држава српска је са своје стране учинила све, да бп задовољила ту потребу за обравовањем свакога човека. Постоји закон, по коме мора сваки грађанин српски да даје своју и мушку и женску децу у основну школу, иначе се казни. Добро уређене гимназије мушке и женске у многим крајевима Србије, угледан универаитет у Београду и тако рећи бесплатно школовање на истима, дали су могућности и сиромаху п (богатоме да своју децу просвети. И ми данас видимо, како се у Србији напореде, у истој: школи, образује кћи сироте праље п