Жена

ЊЕНА 387 само онда хасне, кад је изнесу на кланицу; онда је ту и маст и сланина и месо и све. Али је Шваба као крава: он својим блискима даје још за живота и млека и масла и сира; он хоће још за живота свога да усрећи децу и да гледа њихов напредак. Код нас је правило, па ма колико имао: чекај док умре, јер неће понети у гроб.

Стана: Но јесте ли чули, господине, то су страховите ствари! И само су врло себични људи могли да измисле такве пословице. Ви сте добили једно красно „једно дивно створење, једнога анђела; па не би требало ни да помишљате на такве ствари.

Зукић: Истина, госпођо, она је анђео. Него да се не срдите, ако вас за нешто замолим! (Развија хартију и показује белу женску ципелу, чија је величина број 36.) Венчана ципела моје жене, као што видите, распала се, и она је не може назути.

Стана: Дајте овамо, ја ћу одмах послати по ципелара да се зашије. (Сетисе) Али да, је ли вам познато, да се још никако не може на поље 2! Онај пустник на капији још једнако виче: Халт! Вер-да 2

Зунић: Морамо ли збиља издржати овде деведесет и шест сати 2

Стана: Ако се не догоди што неочекивано, богме ћемо издржати!

Зункић: Питао бих вас нешто, госпођа кумо!

Стана: Молим!

Зукић; Ал' да се не срдите>2

Стана: Нећу.

Зукић: Видите, госпођо, и ја продајем женске ципеле. Ово је број 36, а нога у моје госпође, могао бих се заклети, има бар број 39. Како је, забога, могуће назути ту цицелу2

Стана: (Смеје се и удара га ципелом по прстима.) Но, но, није валда тако страшно. И ваша нога има сигурно већи број, него што вам је ципела2 Зар ви немате друга посла, но да замерате с таквим ситницама 2 А нарочито кад је реч о таквој красној женици, као што је ваша.

Зукић: Она је заиста красна, госпођо! Него молим вас, били се могло добити који гутљај млека 2