Жена

388 ЋЕ НА

Стана: Богме тешко, господине мој! Наш домаћин и кум и орјатин, не даје ни млека ни воде, већ само вина, јер он само за њу живи и само за њу мре. А шта ће вам млеко Хоћете ли за госпођу 2

Зукић: (брише марамом уста и чини неколико пута: ПХИ, пхи!) Право да вам кажем, госпођо, бојим се да сам помало отрован.

Стана: Шта кажете, Пал Од чега отровани 2

Зукић: Не знам од чега, али ми се све чини од сириџике.

Стана: Но наопако! А где сте нашли сириџику 2

Зунић: Изгледа ми, на лицу моје жене. још кад смо се у цркви пољубили, осетио сам, као да има нешто отрованога у њеном белилу, а мени кажу, да се за фина белила употребљује и сириџик.

Стана: (расрђенан јетко: Наравно, у оној завезаној врећи није господин нашао оне хиљаде, којима се надао, па се сад чуди, како се може назути тако мала ципелица и нашао на лицу његове жене отрова! А да је господин нашао у оној завезаној врећи десетак хиљада круна, бар би му још данас изгледала жена у свему анђео, и њено лице постајало би му тек онда пегаво, кад би потрошио њен мираз. Идите, господине, озбиљно се љутим на вас! И да се нисам уверила у животу, да има и друкчијих младића, ја бих очајавала.

ПОЈАВА ЧЕТВРТА.

(Улазе Јела и Круна. Поздрављају Зукића.)

Круна: Зар ви већ поранили!

Стана : Он ће одмах натраг. (Завија ципелу у хартију и пружа му) Није тако страшно распарана да би · се морала оправити. Оправити се не може. (Тихо њему) Идите, господине, својој жени, и искрено је молите да вам опрости.

(Зункић оде.)

Круна: Забога, жено, шта ћемо да радимо, наши су мужеви ужасно нестрпљиви, и већ се 03-