Жена

ЈА ЕН А 839

биљно љуте. Та не могу валда још пуна три дана певати „многаја љета!“

Стана: Ја сам им већ рекла да буду мирни, и да ћемо им ми жене најдаље до подне отворити капију. И да видите, у мојој глави већ сазрева мисао!: Па ћемо или скоро кући, или ће господин Бркића скупо стати.

Јела: Јао, рођена госпоја кумо, само да хоћете! Не знате, како ме је срамота. Ја сам већ све покушала, па ништа не помаже.

Стана (Јели Господин Бркић непрестано се развикује да за њу живи, да за њу мре! А ето, господину Зукићу би требало још једно десетак хиљада круна, да може лепше и угодније гнездо створити оној, за коју господин Бркић и живи и мре! Мислите ли ви, госпођа кумо, да би ваш господин супруг био вољан да даде младенцима 10 хиљада круна 2

Јела (постоји мало) Искрено да вам кажем, држим да не би. Нека остане међу нама, ја сам му говорила више пута, да је право да и ми са своје стране допунимо девојци мираз макар само са неколико хиљада круна, али он није хтео да чује. Увек је говорио: Има кад, а момак је иначе потпуно задовољан. Стана: Држите ли, да неће хтети да да ни сад, кад је онако напит 2

Јела: Држим да неће дати ни овако напит!

Стана: Онда ћемо победити! ја напред знам, шта ће ми господин Бркић говорити, кад га нападнем. Само да ми је сад каква меница! Чекајте, да питам господина Зукића. (Полази вратима спаваће собе. Јела и Круна задржавају је.

Обадве: Али молим вас!

Стана: Али молим вас! Одлази до врата и лупа:

Господине Зукићу!

ПОЈАВА ПЕТА.

(Зукић и пређашњи).

Зунић: Чиме могу служити 2 Стана: Господине Зукићу, ради се у вашем