Жена

832 ВЕНА

Мита (се и опет погледом и покретом устреми на њу, а она и опет одлети неколико корачаји назад као перце) Хајде, гајде рођене, шта сте стале.

Милан: Нећу, чико, више ду-ду-ду! Докле ћу већ да будем гајде; валда сам се већ и продер'о! Нека сад мало Јован буде гајде, а ја да мало певам:

Мита: Тако је и право, дете; мало један, мало други: "мењајте! (Чита брзојав'.

Јован дудуче, а Милан пева:)

Ситна киша росила, Три ме момка просила, А ја сам их све одбила, Па дику љубила.

Зелени се виноград

Иди, момче, још си млад, Не дам теби бела лица, Немаш наусница.

(Кад је Мита прочитао брзојав код прозора, што подуже траје, узвикује од времена на време: Аха, тако, тако! Нека се зна шта су српски сватови, и за кога живим, за кога мрем!)

Круна: Све је то лепо, драги господине и пријатељу, али помислите, да и нас чека код наших кућа посао, и да има овде господе, који ће имати највеће неприлике, што нису отишли на своју дужност. Господин др. Стејић...

Мита: (упада у реч) Адвокатска посла, адвокатска посла, адвокатска посла! Познајем ја то. Ништа друго не раде, Него измишљавају параграфе. Говорио је он мени то већ трипута. И у подрум је ишао за мном, да ми то каже. Знам већ напамет: 323 5. казненог закона наређује три месеца затвора свакоме ономе, ко ма на какав начин лишинекога његове слободе; а ако то траје дуже од два па до петнаест дана, онда годину дана затвора. Е, гле, молим те! То би било, брате, онда, да ја некога шчепам за врат, па да га затворим у подрум, и држим га о хлебу и води. Али кад ја некога одржавам са четири врсте печења, три врсте најбоља вина и свакојаких ђаконија, онда то није параграф 323, него су то сватови. Аја! Не иде та чизма на ту ногу!