Жена

5 _ЕНА

угледно место. Њихови радови пуни су свежине, и нека чаробност избија из раскошности и живих им боја. Налазимо и сталожености, одређености, нежности и питомости,

У оделењу српском достојанствено место заузима својим радовима Бета Вукановић из Београда. Изложила је пет ствари, међу којима „Мали музикант“ и „Београдски Цигани“ показују много живота и природне истине. Лакоћа у држању тог дечака са виолином под пазухом, па она јабукова црвена боја на растегнутим, насмејаним му образима, а под провидном сенком поклопљена шешира, са сиво-зеленим изразом боја на читавој слици природне величине, одаје са колико проницавости у суштину ствари располаже Бета Вукановић. Ту проницавост њену у суштину још више видимо у слици јој, Циганима, где је невероватном вештином знала спојити у један израз расположења ону гомилу шарених боја на хаљинама са мрком бојом лица и руку.

Надежда Петровићева, која много ради, а видимо је у оделењу Мештровића, Мурата и Рачког, донела је својим пределским сликама неки нов, пун, сјајан ваздух. Њена „Булоњска шума“, па „Фасада Нотрдама“ блистају се живошћу боја и ваздуха. Нарочито воли боју зеленкасту, а тражи свугде блистав израз. Па ипак ти радови, што је радила под туђим небом, одударају од оних, који су рађени на нашој груди, под нашим небом, у нашем зраку. Слика „На Сави“ одликује се са необичном искреношћу, скромношћу и питомошћу. И на њој се боје пријатно везују. Онај мирни крај на Сави, са дрвећем на обали, које се огледа у тихој води, па небо ћутљиво, ваздух уздржљива сјаја, све нас то уверава да је ближе нама.

Даље да споменемо радове Полексије Тодоровићке „После рада у пољу“ и „Призренска девојка“; па онда ту је међу пријављенима Љубица Филиповићева са „Моји ђаци“ и Наталија Цветковићева са три рада „Два пријатеља“, „Спрема лекцију“ и „Моја мати“. Ти радови изазивају добро расположење.

А