Жена

ЋЕ НА 415

ћу Вам казати последњу реч. Па ако и не буде ништа, остаћемо пријатељи.

И младић је устао са столице и опростио се. — Господине Поповићу, немојте ми замерити, моја је намера чпста. А ако можете да ме усрећите, Ви Бете видети... видети.

Домаћин је пспратио свога госта до капије. И таман је пошао кући, са друге стране прелазила је госпођа Поповићка са своје три кћери и синчићем из шетње. Он је спавио њих и оне су спавиле њега. Учтиво се јавио, поцрвене, али не застаде. Није могао. Чисто је бегао, као неко, којп је нанео њиховој кући какво вло.

Кад је госпођа Поповићка сагледала лице мужа свога одмах је знала да се нешто веома непријатно догодило. А видела је и младића, како је чисто побегао из њихове куће. И док су се деца пресвлачила, муж и жена се нађоше у његовој малој собици. Го ворили су веома дуго. Мали Милан је улавио већ по други пут и питао: — Зар се данас не ће ручатиг Он је већ прегладнео; скоро је један сат.

И кад су сели ва ручак, домаћин, домаћица и Милица нису окубили скоро пишта. Тога дана није окусио скоро ништа ни господин Васић.

|. Глава.

Не могу никако да нађу врата.

Свет пма нос. И свако село има нос. И свака варош и варошица има нос. И суседи имају нов. Све има нос. И то подобар нос. Можете крити једап догађај колико хоћете, не вреди. Догоди се нешто међу четири зида; учесници тога догађаја ћуте као гробови, али после најкраћег времена — проњушкају. А они, којих се тиче, нису се једаред побилп око тога, ко се пзбрбљао. А нпје се избрбљао нико, него свет пма нов.

У вароши су проњушкали п опај догађај, који је у прошлој глави описан. Господин Поповић, који је стојао тако бливу догађајима, није био у стању проњушкати, да се г. Васић удвара његовој млађој