Жена

ВЕНА 391

После бродолома. (_

Сусрелисмо се случајно у путу Без воље, ббни, после бродолома, Кб птице гладне сред зиме, без дома, Кад се састану у пољу смрзнуту.

Промукло грло. А с усана неми»,

Кд испод леда, кад се вал таласа, Тек што се слути дрхтање од гласа, И то за мало, да после занеми.

По кад-кад само у дубини душе Зајече тихо без страсти уздаси, Кб кад се ватра под пепелом гаси, А ветра нема, да јој прах одуше.

Укочен поглед кб да нешто чека Из магле густе успомена сами: Што давно беше изнова нас мами; Кб дуга децу с неба издалека.

А свет около гледа нас, где немо Кб две штатуе, згрљене, од кама, Без речце живе, у самим сузама Над судбом грозном улудо плачемо.

Сентомаш. Андрија Перков.

ТУЂЕ МИСЛИ.

Кад око гледа, види људе; кад срце гледа, види анђеле. ж Свака љубав свршава се с болом; јер једно или друго

мора пре умрети. ж

Где страсна љубав уђе у кућу на једна врата, тамо

памет на друга врата излази напоље. %

Обично те не воле зато, што си достојан љубави, него налазе да си достојан љубави зато, што те воле.