Жена

РАТЕ НЈА - 419

вијао двоцевком, али само бајаги, света радп. Ове девојке из другог разреда вшше девојачке школе би тако радиле, па п она, „Ђубпца.

Матп погледа у своју пајстарију кћер. Милева је била бледа као смрт.

Оно што је било истин», што је цео свет внао, и о чему се већ саветовао и други разред више девојачке школе, није било више могуће екривати пред децом. О чему су до сад шушкали само мати и отац, то се полако поче претресатп јавно и пред децом. Управо сада су деца водпла главну реч.

Милица је свечано изјавпла и заверила се, да она неће да се уда за г. Васића, и да се она неће удати пре Милеве па ма се нпкад не удала.

Милева је одбијала сваку жртву сестрину И она не воли Васића и не би се никад за њега удала. Алп је Васић добар човек и Милпца треба да се уда за њега. Не Милица, него и Љубица да се уда пре ње, она се не би срдпла. Јер она се ппкад не мисли удавати. Она је то показала, јер се нпкада не лицка и не кинђури. Нека не мисле мушки, да она трчи ва "њима и да се њих ради дотерује.

Милица је осетила да има пчелу ва клобуком. Она вели, воли да буде лепо обучена, дотерана, али се није још родио онај мушкарац коме за љубав она то чини, Она угађа себи. Али се ево заклиње живим богом, да се и она никада неће удавати. Никада!

Маломе Милану дало се на жао, што му се сестре неће удавати, и сузним очима завери се п он, да се никада неће женити. Не треба ни њему то.

Љубица је саслушала чисто вачуђено ове изјаве,

па онда рече одлучно: — А ја ћу се, бога ми, удати. Немојте после да кажете, како сам се п ја ваклела да нећу.

Родитељи се нађоше још у већем чуду. Сада су • 2 . ј

још мање могли да сагледају врата, кроз која би могли да пвађу из ове беде.

|. и последња глава. _ 0 Божићу треба да доб ју ђаци оцене, и брат госпође Омиље Поповићке ма како да је хтео да учи-