Жена

ЕН А. 421

би најбоље било да си се родила тамо негде у Тибету. — Где да сам се родила 2

— У Тибету. Тамо у извесним крајевима има п многоженства. Па кад неко. испроси једну кћер, он добије и оне друге, па ув то и тетке истрине и све што је неудато у кући.

Домаћица се заплака, —- Теби је до шале у оваквој прилици. То је брука!

— Па ја и схваћам ову ствар више са смешне, но ва озбиљне стране. Ваљда нећемо сви редом ударати у плач. Нисам ни за то да одбијете младожењу, кад је добра прилика!

— Али неће ни она да се удаје испред старије, вели домаћин.

— Девојачка посла. Дајте ми овамо и једну и

другу, да се ја с њима разговарам. Према мени ће бити поверљивије у овом питању. Па онда, како ми свршимо, тако ви да пристанете. ·___— Све би било лако удевити, вели отац, да младожења може да чека. Али он заиста не може! Пропаде му кућа без жене. Равуме се, није он једини на свету, нека иде. Али се види, да га Милица заиста воли.

Ујак је удесио после вечере, да буде насамо са нећакама. Равуме се само са старијом и млађом. Оној из другог разреда више девојачке школе није хтео да даде саветујућег гласа, јер му је та већ шанула на уво, да Милица треба да ускочи са г. Васићем, а отац треба да потрчи за њима с двоцевком, тек онако, света ради.

Ујак је запавио, да су обе девојке бледе и као испијене. — Шта је то, децо пита их. Ви као да не једете, не спавате, и као да сте нешто криве. Тако то не може остати.

Али се уверио да је ствар ипак тежа но што је мислио. И Милица и Милева говоре, да се неће никако удавати. Добро! То није схваћао овбиљно. Али је из свега видео, да Милица неће да учини сестри на жао. И кад се никако неће удавати Милева, неће

ни она. 3