Жена

ВА КОРА 28

Говорала је толико овбиљно, да је ујак и нехотице рекао: — Молим, врло радо!

— Дакле слушај! Да ми живот не буде без цели и пуст, јер нећу да га везујем за удају, а још мање ћу се журпти да направим места Милици, ја хоћу да одем на учитељску школу. И то што пре. А да то буде што пре ти ћеш ми помоћи. Ако ме примиш, ја бих била код тебе... Немој да се опиреш, Родитељима то у први мах неће бити право. Али ако ми ти помогнеш, брзо ћемо бити готови. И онда треба да се уклоним што пре. Тада је чист пут, и Милица све неће више озбиљно опирати.

Ујак је покушао да је одговори, али није више одвише наваљивао. Увидео је, да Милева мисли озбиљно. И после дуге, непроспаване ноћи, после искрена плача и очева хукања, сврши се ствар како је Милева хтела.

Нешто налик на то била је њена давнашња жеља. Сад јој је остварење те жеље два пута по вољи, јер јој беше веома тешко, што сестра хоће да се жртвује за њу и одбије ђувегију кога воли,

ад је ишло све брзо. Милева је свршила вишу девојачку школу и свршила два средња завода стране школе. Пут у препарандију био јој је и у ово доба отворен. Походиће школу, и на крају године положиће испит. Отићи ће одмах после Божића и пут ће за Милеву битп чист.

Кад је Милева отпутовала код ујака, где је била п учитељска школа, Мплица је пристала, али под условом, да и Милева буде у сватови. Равуме се, да бп се то догодило а даи није поставила тај тежак услов. А свет2! Свет је негодовао. Онај велики језик светски замерио је родитељима, што су старију кћер принели на жртву млађој, бајаги љубимици.

Прошло је три године од Миличиних сватова. Милева је мирно и задовољно учила своју школу. У ујаковој кући, у околини људи који се бављаху науком, осећала, се добро. Није ни мислила на, удају. Али код девојке дође то и кад најмање тражи.

Кућу њенога ујака полазио је млад чиновник, а

ж