Жена

ВА ЈЕ Ек 425

Откривање споменика Милици Стојадиновић „Српкињи“.

Пре седам година, покренута је мисао, да се подигне споменик првој српској песникињи Милици Стојадиновић „Српкињи“. Вредне и родољубиве Српкиње увиделе су, да им је дужност, начинити и видљиви спомен овој врлој покојници, која је све, штогод је имала, жртвовала своме народу. Стога су се удружиле женскиње скоро из свију крајева, гдегод Срби живе, да подигну што лепши споменик и што трајнију успомену на идеалну Српкињу.

Мисли и тежње њихове дивно су се оствариле. Пред великом масом народа откривена је биста Милицина, на видов-дан у Раваници.

Свечано је било ово приказивање српске песникиње њезиноме народу. На свачијем лицу огледала се радост и нестрпљење, а све очи биле су упрте у бисту, као да су хтеле кроз српско платно, којим је била увијена, видети лепу Милицу. А ова је стајала тако скромно, на црним застором застртоме столу, јер камен, на који је требала бити утврђена, није стигао до тога дана. Скоро опште мишљење је било, да је камен хотимично задржаван, само да не стигне на време. Али та ситница није могла покварити опште одушевљење народно, и ако је камен закаснио; мисао, која нас је искупила око бисте „Српкиње“, није могао нико задржати.

Будући је „Женска задруга Српкиња Иришкиња“ најближа Раваници, то је она бригу око подизања споменика примила на себе. Вредне одборкиње, под председништвом гђе Марије Барковић, биле ·су као домаћице у Раваници. Оне су сваки влак дочекале на жељезничкој станици, те поздрављале и смештале изасланства разних друштава.

Пред само откривање бисте, укратко је говорио друштвени тајник г. Стеван Радић. Врло је лепо приказао народу свечаност тога момента и извинио је иришку задругу, која заиста није крива томе, што камен није на време стигао.

Затим је скинула платно са „попрсја“ гђица