Жена

РК БОЈА. 437

Драме и веселе игре њене су представљали не само у Прагу него и у Љубљани, Загребу, Бечу и многим другим већим · варошима.

Нова зграда српског девојачког интерната у Загребу. Добротворна Задруга Српкиња у Загребу. подигла је нову зграду Српског Девојачког Интерната. О тој згради читамо ово:

„Сама нова зграда Српског девојачког иртерната у Загребу сред вароши је, у улици је која води право од Српске цркве, а зове се Прерадовићева. Она је на два ката, или што се каже једноспратна. Приземљи је стан за управницу и пространа оделења и то соба за ручни рад, сала за ручавање, деци за одмарање и друге потребе. Кухиња је толика, дау њу могу стати на 50 лица, па да опет није никоме тесно. Зидови су у њој изокола поплочани емаљом, те је у њој увек највећа чистоћа, да се све светли. Горе на спрату су простране собе за спавање. Све су собе са сунца, те су врло видне и пријатне. Кроз прозор из соба гледа се у лепо зеленило, у читав парк, јер се ту сучељавају од околних кућа лепе баште са јеловином и другим дрвећем. Милина је погледати по собама ону чистоћу и ред. Крај сваког кревета стоји орман, где ученица држи своје ствари. Уз дечје собе и собе су за префектице и за свирање.

Ту на спрату су и две велике, врло пријатне и светле учионице, где се питомице спремају и уче.

Уз спаваће собе и купатило је, и порцулански умиваоници на зиду, удешени тако, да оздо са дна вода отиче, те да се тако могу они држати у највећем реду и чистоћи. Уз кућу је и башта, а двориште лепо и чисто удешено, да се у њему могу деца одмарати и разонођавати, кад стигну од посла.

Уз управитељицу у интернату раде и префекте. Деца никад нису без надзора. Префектица води децу у школу, а кад треба иде по њих да их доведе кући. Исто тако излазе деца и у шетњу под сталним надзором. Ни сами родитељи с толиком бригом не прате сваки корак|свога детета, с коликом се прати у овоме заводу.

До овога је пролећа тај интернат српски био у при-