Жена

440 БР ЕМА

руководи целим веџбама. Девојчице су обучене у женско соколско одело, а на главама имају све наше личке црвене капице. Веџбе су и по саставу, а и по изради ванредно лепе, исто тако је лепа. просто дивна и музика.“

О веџбама Рускиња бележимо најглавније: „У кратким сукњама до колена, излазе на огромно веџбалиште уз бурно тапшање публике. На глави имају беле капе. Раде неким белим буздованима. Буздовани су ваљда од дрота, а на крају се само види бела лопта у величини песнице. Раде веџбе оне, које се буздованима могу радити, но врло тешке, а рад им је одлучан. Раде уз музику.

После њих долазе Американци. Осам мушкараца високих у бело обучени, са дугачким белим панталонама, и осам женских. Женске су обучене у тегет плаве кратке сукње.

Прво почну женске радити. Уз њих стоји њихов учитељ. Женске раде американски. Чисто човек не може да верује, да те све покрете и тако могу да раде, а тежина је тим већа, што у исто време раде њих осам и то тако прецизно да изгледа као једна да ради или као да ради једна аутомата. Оне приказују игре и балете у својој кулминацији. То више није ни гимнастика, ни балет, то је једна вештина, уметност, Особито им је била лепа трећа веџба, у којој је било много мотива за играчице из наших и румунских игара. И музика је код ове веџбе одлична била. Ови су однели победу са слета.“

О главној вежби сокола и соколица да забележимо ово:

„Сада долази нешто феноменално, нешто јединствено, нешто што се само у Прагу на свесоколском слету може видети, а то су слободне вежбе, које су овом приликом радили 11.340 соколова. Страшна маса. Већ сама њихова појава на веџбалишу, сви у једнако одело обучени, изазивају утисак поштовања у човеку, изазивају утисак силе, снаге нечега великога, елементарнога.

Када је музика засвирала соколски марш, појавише се на два противна улаза соколи по њих 52 у врсти, дакле у огромним колонама, поче публика бурно тапшати. Наступање и постројење беше им одлично. Када заузеше све веџбалиште и стадоше сваки на свој камен, (доле у земљу укопали су Чеси за сваког сокола по један камен, на тај камен морао је сваки соко петом стати, зато је код њих тако одлично равнање), спустише на један знак њих 11 хиљада руке