Жена

ВАБЕ РРА 419

Једна ретка књига о јектици. ·

Друштво за чување народног здравља у Србији издало је и наградило нову књигу од професора др. Милана Јовановића-Батута, под насловом: Јектика (сушица туберкулова). О многим, па и свакојаким књигама је већ писано: Ову би књигу требала да пма свака српска кућа. Али о овој књизи се то може с пуним правом рећи.

О каквом важном питању говори ова књига, биће свако на чисто кад донесемо само мало речи из увода њена. Писац вели у уводу и ово:

„Јектика је најстрашнија болест људског рода. Има је у свима крајевима света. Не смета јој ни зима ни врућина. Не штеди ни старо ни младо; ни мушко ни женбко; ни сиромаха ни богаташа. Од ње свет највише болује и умире. Зато и веле, да је то „бела куга“

Рачуна се, да сваки седми човек умре од јектике. У целом свету покови та болест око 30.000 живота дневно или 11 милиона годишње.

Баш рат немилостиво ватире народе, али га јектика у томе надмашила. У току 19 века погинуло је у свима ратовима просвећених народа свега 14 мплиона људи, а за то исто време и међу тим истим народима покосила је јектика више од 30 милиона људских живота.

И међу нама има је много — саравмерно више, него међу другим народима. А што је још страшније: — ширп се из дана у дан све више.

У Србији умре готово сваки пети од јектике; по варошима сваки четврти, а у Београду свакп трећи.

Јако се уврежила п у Херцег-Босни, Црној Гори Далмацији и целом Приморју.

Ужу Угарску, »ринтени и Славонију рачунају у најиздашнија лбгла јектици.“) Нарочито је много има у оним крајевима тпх области, где баш Срби живе (у Банату и Бачкој; у Срему и Банији).

О боловању и умирању нашег народа од јектпке

у) У Угарској је од године 1892. до 1895. било просечно годишње 48.928 случајева смрти од јектике, а године 1905. већ 76.545.