Жена

480 ВЕНА

у Маћедонији п Старој Србији немам још података, али (судећи по неким знацима) рекао бих, да сеи тамо почела јако шприти. Тако н. пр. у Призрену умире сваки четврти од јектике.

Према томе јектика је баш за нас Србе опасна. Покови нам годишње више од 80.000 живота; свали нам у болест око 200.000 особа, а то је за нас мале ужасан губитак,

Јектика је, дакле, један од најопаснијих непријатеља породичне среће п напретка, а тиме и целокупне снаге нашег народа. Она нам темељ подрива “

Књигу о том предмету написао је др. М. Јовановић-Батут са необичном вештином, да би се том књигом могла поновити п књижевност највећих народа. Ув то је књига необично јефтина. Повезана је и стаје по комаду 30 потура. Кад се узме, 25 комади и више онда 20 потура (20 пара динарских комад). Ењига садржи ових 14 одељака: — Нас јектика немилице затире. — Против ње ваља се разумно борити. — Како се обично јавља. — Шта јој је узрок. — Други облици туберкулозе. — Може ли се туберкулова наследити. „Урођена наклоност“ јектици. —

» % >

Да се од клица туберкулозе сачувамо.

Заразних клица туберкулозе има тамо, где има јектичаваца. Кад (би се, дакле, сваки јектичавац одмах — чим би се разболео — од здравих тако оделио, да с њима нема никакве заједнице ни додира, онда би брво нестало туберкулозе с лица земље.

На жалост, то није могућно извести. Јектичаваца има веома много, међу њима је више од половине, који —- и поред своје болести — годинама раде и. привређују, Па шта би било с таким болесницимаг Како би домаћип пли домаћица напустили своју кућу и децуг Ко би их у њиховим дужностима и пословима замењивао Ко би за сиромаха трошкове плаћао 2

Још је теже, сваког јектичавца у опште тронаћи, а камо ли одмах, чим се разболи. Нарочито је то тешко по селима, где нема лекара.