Жена

МА ЈЕ ЈЕ 6 455

"Кеља. |

Ишб бих, ишб у земљу од снова, Где света нема доли сенки бледи, Где зора вечна, све нова и нова Не пушта дану, да пред ноћ оседи.

Ту посред мира кб мрвица мала Ил' део ситан од прах васионе,

Да се расплинем кб магла с обала, Кад јутром рано у море утоне.

Промењен тако бар бих дознб тајне, Што душу моју од вајкада киње

И ушб у траг вечности бескрајне, — А не бих требб туђе милостиње.

Сентомаш. Андрија Перков.

баке |

(

Долазак. ~

Доћу ти, доћу ноћу кад се краде,

Кб лупеж страстан под плаштом од мрака Ил' месец млади сред мутних облака, Што звезде грли кришом, без параде.

Па ћу кб лахор, што пре зоре ране, Пре пчела вредних росу с цвећа млати,

Са чари твојих мирис непознати Испити до дна, без страх, натенане.

Да, ал ти не смеш ни слутити све то, Тек у сну тешком, кад те свест напусти Можда ћеш уснит, где по власи густи Нешто те греје, кб подне у лето.

Сентомаш. Андрија Перков.

рак