Жена

190 ЖЕНА

— Рудари рано почињу да заслужују и рано се жене. Њихова заслуга није велика, али могу скромно живети. А скромни јесу. Свакога часа гледају смрти у очи. Може да га упропасти динамит с којим ради, могу да га упропасте експлозивни гасови, може да га затрпа свод који је над њим. И он је у бризи и жена му је у бризи Али она није оптерећена сувишним домаћим послом; она има времена да рађа и негује децу. Кад се он врати из онога гроба са трудног посла, њему се мили живот, он га цени већма од нас, а где ће пре да нађе живот до ли у деци својој и породици својој. Жене не улазе у онај гроб, који им гута мужеве, али их сваки дан дочекују радосно, њима одлахне кад их год виде и нежно им утиру зној са уморна чела. Има у томе животу неке појезије. Страховите појезије, и та је појезија у оној тешкој и опасној борби са природом. Али у тој борби жена није телесно уз човека. Само душевно. Она није сувише оптерећена. Она има времена и могућности да рађа и негује децу, и обрадује њима мужа свога. Жена под таквим приликама најмање долази у искушење, да ма којим начином утамањује пород свој.

Слабо рађање и стамањивање порода налазимо _ највише код слугу и надничара, и код људи који се баве пером. То су оне две противности, које се сукобљавају на једном и истом жалосном пољу. Али су узроци овоме веома разни.

Код надничара налазимо отприлике оно, што код дивљака. Његове су материјалне и друге животне прилике такве, да му је необично тешко, понекад скоро немогуће да одржи по неколико деце. У тешкој борби живота, без куће и свога крова, и жена мора да буде стално у великом напрезном послу, она нема ни времена ни места да роди; нема могућности да одхрани децу и зато их се сваким начином отреса. Она обично не може да поднесе оно ужасно мучеништво, које би се захтевало од ње, а жена у бољим приликама може то и лако и радо. Они који су убројани у ред над-