Жена

ВЕНА 491

ничара и слугу, живе често одељено, свако за себе на туђем огњишту... Она нема ни где да роди; а он не би био у стању да јој нађе гнездо и храни и њу и дете макар за прво време. А како ће да доји дете и да иде у тешку службу 2 За свако дете, које те несретнице роде и одрже, требало би им дићи споменик.

Па опет те и такве жене, које су у најочајнијим приликама, достижу од сваке хиљаде онај број деце, који може да роди жена из интелигенције, жена мање више у најбољим приликама.

Код интелигенције и богатштине су сасвим други узроци. Међу интелигенцијом имају највише деце учитељи. Код њих долази у рачун већ то, што се жене у младим годинама. још пре двадесете године они су свршили науке, добили место и у стању су да заснују породицу. Утврђено је, да је између 23. и 29. године највећа плодност код

мушких. Учитељи ступају већином у брак, док још нису раслабљени и истрошили своје загрљаје и пољупце. А жене њихове немају ни новаца ни времена да се посвете оном мекушном животу госпођа. Раде у својој кући доста напорно, да одрже у реду гнездо своје, оне имају још увек времена и могућности да рађају и одхрањују децу. На жалост у овим данима скупоће и доста мале учитељске награде бива и њима то све теже и теже. И ако се и ту не створи, као код државних чиновника, доплатак на свако дете, наћи ће се и учитељски домови у немогућности, да им се тако често спуштају роде кроз оџак и улећу у собу. Све је узалуд; не вреди декламовати; живот је јачи од нас.

Код друге интелигенције је друкчије. Ко се спрема за већег господина, тим доцније свршава науке и добија тим доцније могућности да савије себи гнездо. Обично то бива онда, када пређу најлепше године плодности, и господин улази у брак већ прилично раслабљен. И онда и сувише често мора жена да трпи прекоре, како неће да роди и како се боји да роди. Наравно обично му-

шки пишу и расправљају о тим питањима, па нису