Жена

492 ГА ЕЗЕКА

ни они гори од врана. Један другоме не копа очи, а ако их и копа, он то не чини — сувише дубоко.

Али треба признати, јер је истина, да има заиста у образованим круговима понајвише жена, које — неће да роде.

То су оне са префињеним укусом. Гњиле, слабе. Њих је и страх од порођаја. Материнство је велика дужност и велика брига, и велики посао, а оне неће да роде. Многа деца руше и снагу и лепоту. Одузимају времена. А оне хоће да живе, бар док су младе. И кад не доји, и кад оставља да јој највећу материњу дужност врши туђа жена, или швајцарска крава, чак и оно друго, што остаје иза тога, много јој је; тешко јој је. А размажена јеи хоће да проживи.

Да дете долази на свет из онаквог јајета, које се може снети, као код кокошке, многа би била рђава квочка, јер не би остала, ни могла остати три недеље на истом месту да леже. Ту су главни узроци размаженост и криво васпитање. О овом би се могло много писати, али нек буде овом приликом доста.

За сад сам хтео да изнесем само две крајности. Како је у најсиромашнијим слојевима и како је у најимућнијим слојевима. Налазите исти крајњи резултат.

А тако није само у овом питању, тако је код те две крајности у свему:

— Ту један греши што леба нема И што му душа у мраку дрема, А други греши раскошник бледи, Што је његово, куд год погледи. Једни су бесни и бес их слама, А друге мори и глад и тама.

Срећа је, што ни у најсиромашнијим, а ни у најбогатијим слојевима није свуда тако. И овдеи тамо налазите ваљане, дичне матере. Само је б6олест, која се зове „одвратност од многе деце“ у та два сталежа најчешћа. То непобитно доказује статистика. Зато и јесте задаћа праве цивилиза-