Жена

458

ВЕНА

И он има у џепу лепезу,

Сестре моје, будте на опрезу! Он је прави, и она је права! Људи кажу, да ђаво не спава, Ђаво каже, не спавају људи, Кад се ђаво у њима пробуди. Њега боли још из младих дана, Боли стомак, боли десна страна, Њу кад виде, црна судба хтела, И лева га страна заболела.

За њом гине, ал му нарав није, Да прескаче од раја капије, Већ он тражи, ако кога има, Да га дигне на својим леђима. — Грци стари, Амора су звали, Амор дечка, ту лукаву лију; Наши стари дозиваху вилу, Наши млади зову баба прију. Нит' ударца имаде без старца, Нит" без бака има данас брака! Ко би момку врата отворио И уз врата ћилим наместио Све до срца, да му ништ' не смета, Да у срце девојке ушета.

Баба прија радо позив прима, Да му буде богом посестрима. Даће баки, ни бројати неће,

И даће јој рува свиленога, Чим прозбори оно рајско цвеће: Или њега, или ни једнога!

Посестрима на пос'о се дала: Дико, рано, лутко молована, Да сам млада, не бих се удала, Већ за њега, ил у Дунавс брега! Кратке брке јединствене има, Није ружан, баш је на очима, А у другом све друге помрачи: Види само како се облачи!