Жена

ЈЕ НА 461

Што год почне, њему свашта сметз, Куд се макне, он јој зановета,

Све му много и све му је мало, Час је пргав, час је џангризало. Пође л' десно, он је лево гура,

Сав јој живот био — секатура. Гриз:о ју је са свакоје стране, Жвакоо ју је 'нако натенане,

Лако беше узрока да нађе

Те је једе на ситно комађе.

Сад почујте: шта ће да је снађе2 Одједаред на нос јој изађе Бубуљица носом јој синула

И јадница од ње преминула... Венула је и кад скоро свела, Бубуљици није одолела.

Над гробом се њеним бршљан свио, Јецај, селе, плачи појезијо!

Ал' пре него богу душу пусти, Хтеде неку речцу да изусти, Две три моме крај себе је звала, Па их болна 'вако световала: Сестре моје, ништ вам вајде није, За шешири носити кумрије, Нит вам вреди, да вам груди желе: Реп зечији и кратке ципеле, Ако после бират: не умете, Него таква момка изберете, Кој је само о ајвару сниво, Само пио залеђено пиво... Ретко таквом да се нађе лека, Тај ће сестре крај кисела млека И пржених танких земичака И вас јести — срећу вашег брака. Лакше Р наћи у камену клицу, Белу врану, црну голубицу, Него наћи: — болесна јунака: Добра мужа, рђава стомака.

— То изусти, па душу испусти.

Гребострек. пасу