Жена

ЗУВРРОЛ 588

морамо да се боримо с језицима тога народа, и да се прилагођујемо посве различној култури њиховој. Али као што рекосмо: „Тешко ли је Србин бити!“ Само је он, Србин, могао и може да одолева толиким искушењима, па да опет остане оно што је. А зар нам је кадгод боље и лакше било 2! Већином размештени по крајини, васпитани једино као добри војници, на све стране просветно запуштени, гинуо је цвет нашега народа по разним бојиштима, батинама су била браћа и очеви наши, запуштена су била поља и домови наши, чували смо и бранили царевину и у њојзи развијање за нас стране културе, којој данас, опет од државе запуштени и напуштени, те сада у културној утакмици, одолевши огњу и мачу, морамо потиснути јачом културом да напуштамо лепа и плодна поља и миле домове наше, да се потуцамо заборављени и остављени сами себи, по свима деловима света.

= + ж

У најцрње доба просветне запуштености нашега народа, без икакве више интелигенције, без нижих а виших учитеља својих, не клонуше и не предадоше се глупом очајању и личном саможивом благовању понеки родољубиви стари митрополити и владике наше, него у друштву народног свештенства и већином неписмених трговаца и занатлија српских, прегоше те извојеваше и створише просветне заводе српске на све стране, запалише просветна кандила по дивљини својега народа. Створише народне и више девојачке школе, гимназије и богословије, већином под туђим просветним раденицима. Створише и оставише силне закладе за издржавање њихово. Створише и закладе за стипендије, помоћу којих је и најсиромашнијем даровитом Српчету, омогућен био полаз тих виших школа.

једино мушком прегаоштву и силној љубави мудрих дедова и отаца наших, имамо да захвалимо, што још постојимо као народ, што располажемо саразмерно нашем броју, доста јаком интелиген-

2