Жена

584 БРОВЕНСА.

цијом мушком, и што нам народна просвета наша, још гегуца за напреднијим народима.

једино се из резерве и од родољубља дедова и отаца наших можемо и данас просветно у српском духу да развијамо.

Изгледа на жалост, да за просветом код нас опада жар, јер с пушком у руци и силним подмуклим сметњама, морамо од манастира наших и расапних и простих калуђера наших да откидамо мрвице за народну просвету. А све је мање и мање просветних добротвора, мада су потребе све веће.

Па поред свих овде набројених и ненабројених недаћа наших, ипак као што рекосмо, прилично стојимо с интелектуалним васпитањем наших мушких, приличан број имамо мушке више интелигенције. Али са нашим женскињем, о чему хоћемо и да пишемо, стојимо врло зло!

Наши стари витезови, полазећи у бој на Косово, имали су поред себе косовске девојке, а на дому југовиће мајке.

За све време народног страдања, пратише мајке

и сеје наше, очеве и браћу своју, без суза, да гину

за част и образ српски, остајући саме, да бране и тешко се патећи отхрањују нејач своју, како би их доцније и опет народу на жртву принеле.

Свагда су биле раме уз раме очева и-браће своје.

= _ = Када недостиживи дедови и очеви наши видеше, да се осим пушке и сабље почиње и пером бој да бије, нису ни мислили, да женскиње своје оставеи напусте, него их поведоше за први мах кроз више

девојачке школе, да с браћом својом упоредо и ту корачају, остављајући у аманет деци својој, да и сестре, према висини просвете, руку под руку со бом поведу. Да не би осамљени мушки крње васпитани народ остали.

А како синци брижних дедова и очева аманет одржаше 2

Као затуцане бирократе, који држе да су само

|