Жена
584 БРОВЕНСА.
цијом мушком, и што нам народна просвета наша, још гегуца за напреднијим народима.
једино се из резерве и од родољубља дедова и отаца наших можемо и данас просветно у српском духу да развијамо.
Изгледа на жалост, да за просветом код нас опада жар, јер с пушком у руци и силним подмуклим сметњама, морамо од манастира наших и расапних и простих калуђера наших да откидамо мрвице за народну просвету. А све је мање и мање просветних добротвора, мада су потребе све веће.
Па поред свих овде набројених и ненабројених недаћа наших, ипак као што рекосмо, прилично стојимо с интелектуалним васпитањем наших мушких, приличан број имамо мушке више интелигенције. Али са нашим женскињем, о чему хоћемо и да пишемо, стојимо врло зло!
Наши стари витезови, полазећи у бој на Косово, имали су поред себе косовске девојке, а на дому југовиће мајке.
За све време народног страдања, пратише мајке
и сеје наше, очеве и браћу своју, без суза, да гину
за част и образ српски, остајући саме, да бране и тешко се патећи отхрањују нејач своју, како би их доцније и опет народу на жртву принеле.
Свагда су биле раме уз раме очева и-браће своје.
= _ = Када недостиживи дедови и очеви наши видеше, да се осим пушке и сабље почиње и пером бој да бије, нису ни мислили, да женскиње своје оставеи напусте, него их поведоше за први мах кроз више
девојачке школе, да с браћом својом упоредо и ту корачају, остављајући у аманет деци својој, да и сестре, према висини просвете, руку под руку со бом поведу. Да не би осамљени мушки крње васпитани народ остали.
А како синци брижних дедова и очева аманет одржаше 2
Као затуцане бирократе, који држе да су само
|