Жена

РАНА 519

п и Друштво за школску хигијену и народно просвећивање. Данило Јовановић, инжинир Београд.

Јачина и благостање једнога народа не могу се ни замислити без просвећености његових синова и кћери просто зато, што су умност, дух и способност ва сваки користан. и напредан рад најјача средства како за сопствено одржање једнога народа, тако п за његову свакада осигурану победу. Само непрекидан користан рад и просвећеност некога народа кадри су да га ставе у ред других културних народа, по том да га увеличају и најзад да га на највишем ступњу п одрже. Рад и просвећеност јесу од вајкада оружје, које без крви и у миру и у рату побеђује и физички јачега непријатеља; уздижу народе на најдостојнију висину на лествици културе; а та се оружја пуне прахом, којо се зове свест.

У том су смислу од прилике 1905. године мивлили г. др. Светозар М. Марковић, лекар београдски и његови сатрудници при оснивању друштва у Београду, чије име горе исписах. Тако су мислили кад се реппшше да га оснују, кроз наше магловите прилике проведу, па најзад га и држе. Још тада, првих својих ведница друштво обележи себи нејасне контуре у правцу и питању делања и стави себи за тежњу и правац рада, од прилике, ове појединости:

1. Да настојава на поливању хигијенских школских зграда у целој Србији.

2. Да привлачи пажњу општинских и државних чињеница, као и родитеља, на савремене школске уредбе, које се односе на правилно раввиће целокупне школске омладине.

3. Да тежи реформама садашњих школских програма, да би се избегла умна преоптерећеност п расипање дечје умне снаге.

4. Да тражи веће учешће лекара у школском животу у ошште, да би све велика смртност међу школском омладином смањила.